VULKANI

 

Uvod

Vulkani su najzanimljivije i najčudnije tvorevine prirode na Zemlji. Oni predstavljaju gotovo nemoguće jedinstvo krajnjih suprotnosti. Kad prorade, vulkani ruše, razaraju i uništavaju sve, ponekad i hiljadama kilometara unaokolo. Ponekad i više. U stanju su da sterilišu čitava područja, da unište i poslednji trag života. Ipak, bez vulkana život na ovoj planeti ne bi bio moguć.

Vulkani mogu da promene klimu područja, ponekad i čitave planete. A, baš su vulkani ti koji održavaju klimu ovakvom kakva jeste. Vulkani su deo mehanizma kojim se planeta brani od ekstremnih promena. Bez vulkana sve bi bilo drugačije.

Vulkani- osnovne karakteristike

Vulkan predstavlja otvor (ili rupturu) u Zemljinoj kori, kroz koji istopljena stenska masa (lava), pepeo i gasovi bivaju istisnuti na površinu, gde se hlade i talože. Reč vulkan potiče od ostrva Vulkano u Tirenskom moru, a nauka koja se bavi izučavanjem vulkana naziva se vulkanologija. Sa stanovišta određivanja geografskog položaja i opisom vulkana kao morfološki nastalih oblika nakon vulkanskih erupcija, bez pretenzija ulaženja u sam proces nastanka i njegovog objašnjenja, vulkanima se bavi geografija.

Najuobičajenije shvatanje vulkana je da je on kupastog oblika sa otvorom u sredini (krater, ždrelo ili grotlo) preko koga je povezan sa žarištem. Međutim vulkani mogu biti najraznolikijih oblika pa čak i oblika platoa (bazaltni platoi).Ustanovljeno je da pojavni oblik vulkana zavisi od više faktora a jedan od njih je svakako kiselost magme. Na samom dnu vulkanskih kupa nalaze se reke magme i otopljenih stena koje prolaze kroz male pukotine i mekše slojeve Zemljine kore (astenosfere) podižući se ka površini Zemlje (litosferi) usled visokog pritiska koji nastaje zbog visokih temperatura unutar Zemlje. Kada lava dostigne samu površinu Zemlje, ona izbija kroz otvore - tzv. kratere. Nekada se od vulkana formira kaldera - urušeni vulkan, kojeg je srušila sopstvena težina nagomilanog materijala iz Zemljine kore.

Magma može biti različite gustine - od žitke do vrlo guste. Njena temperatura obično iznosi više od 1000°C. Lava može biti temperature do 1400°C, a po hemijskim svojstvima može biti bazaltna i kisela. Brzina kretanja lave zavisi od njene gustine i nagiba vulkanske kupe - gusta lava nagomilava se oko kratera i obrazuje vulkansku kupu, dok se tečna lava razliva preko kupe i obrazuje potoke lave i vulkanske platoe. Vulkanski potoci obrazuju se kada lava otiče kroz klisure i rečne doline. Neki vulkanski potoci duži su od 80 km, a neki vulkanski platoi pokrivaju površine mnogo veće od Vojvodine.

Gusta lava

Podela vulkana

Vulkani se dele na žive ili aktivne i ugašene. Na zemlji sada ima više od 620 aktivnih i bezbroj ugašenih vulkana. Aktivnih vulkana najviše ima u oblastima mlađih venačnih planina, gde je u prošlosti bilo velikih poremećaja u zemljinoj kori. Za vulkan se kaže da spava ili miruje između dveju erupcija. U aktivne se vulkane uvrštavaju oni koji su imali erupcije za vrijeme pisane istorije. Međutim, vulkani mogu mirovati i duže nego što doseže ljudska istorija, pa i "ugašeni" vulkani, ponekad ožive. Ipak, uzima se da je vulkan koji nije radio poslednjih 10 hiljada godina - ugašen.

U praksi je ponekad problem utvrditi kom tipu neki vulkan pripada, pa se prave razne varijacije. Jedan takav vulkan je Kilimandžaro. Kilimandžaro je ogromna vulkanska planina u Tanzaniji i jedna je od najmarkantnijih tačaka čitavog afričkog kontinenta. Ovaj vulkan je neaktivan i vulkanolozi ne očekuju njegovu erupciju. Međutim, nisu baš sigurni jer istopljena magma se nalazi nekih 400 metara ispod njega.

Ili recimo Fudži u Japanu , klasifikovan kao aktivan, ali sa vrlo malim rizikom od erupcije. Poslednji put se oglasio 16. decembra 1707, tutnjao je do 24. februara sledeće godine i to je izgleda sve, bar za neko vreme. Ali on je ipak aktivan vulkan. Inače, zbog svoje mistične lepote inspiracija je za slikare i pesnike. Drevni samuraji su u njegovom podnožju trenirali svoje veštine, a danas svake godine na njega se popne oko 200 000 turista.

Neki vulkani su baš aktivni i stalno rade, ali su dobroćudni. Oni malo zadime i polako izlivaju svoju lavu koja se toliko sporo sliva niz planinu da se može bezbedno šetati pored nje. Jedan od pitomih vulkana je Etna na Siciliji. Mada je u prošlosti ovaj vulkan umeo da pravi katastrofe on je danas uglavnom bezazlen i na njemu i u njegovoj okolini spokojno živi više hiljada ljudi, uglavnom zbog vrlo plodnog vulkanskog zemljišta na kome se uspešno gaji povrće, vinova loza i voće. Sa svojih 3320 metara Etna je najviši vulkan u Evropi. Ovaj vulkan je karakterističan i po bočnim ili parazitskim kupama na stranama glavnog vulkanskog konusa. Na Etni ih je oko 200.

 

Podela vulkana prema obliku

Prema obliku postoje dve glavne vrste vulkana- u obliku štita ili krova i „naslagani“ u obliku hrpe kamenja. Štitasti vulkani se najčešće nalaze u središnjim delovima velikih platoa, na primer vulkani na Havajima.  Oni se formiraju kada postoji pukotina u Zemljinoj površini iz koje suklja magma i gomila se na površini dobijajući tokom vremena oblik visokih planina.

Drugi oblik vulkana, takozvani naslagani vulkani imaju oblik kupe i uglavnom se sastoje od stena, kamenja i pepela koji se nagomilavaju i slažu vekovima. Oni se najčešće nalaze na tlu na kojem se dodiruju različiti slojevi Zemljine kore, kao što je planina Ararat u Turskoj.

Podela vulkana prema vrsti erupcije

Vulkanska erupcija je izbijanje lave praćeno eksplozijama i izbacivanje čvrstih i gasovitih masa. Do njih dolazi zbog visokih temperatura i pritiska gasova u ognjištu vulkana.

1.      Vezuvski- po vulkanu Vezuvu, kod grada Napulja. Odlikuje se snažnim vulkanskim erupcijama, kiselom lavom, visokim vulkanskim kupama. Ovde spadaju Fudžijama, Fučevska jamsomka...

2.      Havajski tip- relativno mirne erupcije, bez pepela i vulkanskih bombi, lava se razliva i hladi u vidu blagih ploča- štitova. Primeri- Manula loa, manula kea...

3.      Peleški tip- dobio naziv po vulkanu Monteveu- snažne erupcije, oblaci pepela i dima i posle erupcije lava polako izlazi i očvrsne u obliku igala.

Najviše vulkanske kupe

Vulkan na Indonežanskom ostrvu Java

1.                              Mauna Kea (Havaji) - 8818 m (pod vodom 4650 m), aktivan

2.                              Kilimandžaro (Afrika) - 5895 m, ugašen

3.                              Damavand (Iran) - 5670 m, ugašen

4.                              Popokatepetl (Meksiko) - 5452 m, ugašen

5.                              Kenija (Afrika) - 5200 m, ugašen

6.                              Ararat (Turska) - 5165 m, ugašen

7.                              Ključevskaja Sopka (Kamčatka) - 4800 m, aktivan

Takođe i prečnik kratera može imati znatne razmere. Vezuv i Etna imaju prečnik kratera oko 600 m, vulkani na Javi oko 7 km, dok vulkani na Havajskim ostrvima dostižu i do 15 km u prečniku.

Rasprostranjenost vulkana

Vulkani leže duž velikih tektonskih lomova na Zemljinoj površini - duž srednjookeanskih grebena i njihovih kontinentskih ploča - i na razmeđi ploča  u Zemljinoj kori. Poznati "vatreni prsten" oko Tihog okeana zapravo je rub Tihookeanske ploče.

Najviše se vulkana nalazi pod morem, tvoreći uzvisine u dubokomorskom dnu. Verovatno su većinom ugašeni. Ti vulkani tamo nastaju jer je okeanska kora veoma tanka pa se magma lako probija. Za Tihi okean se misli da u njemu ima više od 10.000 vulkana visokih iznad 1000 metara.

Nekoliko vulkana, koji leže u unutrašnjosti kontinenta daleko od doticaja ploča u kori, nastalo je lokalnim zagrevanjem zbog radioaktivnosti ili zbog vručih tačaka u spoljnjem delu omotača Zemljinog jezgra.

Osim spomenutih podmorskih vulkana još se oko 500 aktivnih vulkana nalazi na kopnu među kojima ima 20-30 aktivnih gotovo svake godine.

Geografski raspored vulkanskih oblasti na zemlji:

1.                              Vatreni pojas Pacifika

2.                              Sredozemno-transazijska oblast

3.                              Atlantsko-okeanska oblast

Vatrenom pojasu Pacifika pripada najveći broj aktivnih vulkana. Od preko 600 aktivnih vulkana, vatrenom pojasu Pacifika pripada 418 vulkana.

Nekada je i u našoj zemlji bilo mnogih vulkana, a naročito na Kosmetu i u istočnoj Srbiji. Tragovi nekada veoma žive vulkanske aktivnosti su očuvane vulkanske kupe i veliki prostori pokriveni magmatskim stenama, i bogati rudama metala.

Interesantno je pomenuti i postojanje vulkana na Marsu. Oni uglavnom pripadaju „havajskom“ tipu, a osnovna razlika je u veličini. Naime, vulkani na Marsu su 10-100 veći nego vulkani na Zemlji. Jedan od osnovnih razloga za to je slabija gravitacija na Marsu. Važna je i  činjenica da se zbog tektonskih pokreta položaj vulkanske aktivnosti na Zemlji menja a na Marsu se regija vulkanske aktivnosti ne menja više stotina miliona godina.

Značajne vulkanske erupcije

1.                      

              Erupcija vulkana Vezuv

                           U podne 24. avgusta 79. godine snažna erupcija je uništila Pompeju, usmrtivši oko 20.000 ljudi.

2.      Erupcija vulkana Tamboro

o                                                   Erupcija ovog vulkana koji se nalazi na Sumatri 1815. godine, je potpuno затрпала Sumbavu, gradić sa 14.000 stanovnika. Od direktnih posledica erupcije, obrušavanja velikih talasa na okolna ostrva i glad stradalo je preko 44.000 ljudi.

3.       Erupcija vulkana Krakatau

o        Vulkanske erupcije u Indoneziji su specifične. Vulkani prosto eksplodiraju snagom koja premašuje najjače atomske bombe, a detonacija se čuje na udaljenosti od 5.000 km. Posle eksplozije vulkana Krakatau nestao je deo ostrva, a pepeo u atmosferi nije se slegao dva godine zaklanjajući Sunce. Vulkan je 1883. godine bukvalno eksplodirao, raznevši dve trećine ostrva, formirao je depresiju dubine 300 m. Vulkan je izazvao velike talase (cunamije) koji su bili uočeni na svim otvorenim morima sveta. Zvuk koji je proizvela eksplozija vulkana, čula je jedna dvanaestina Zemljine kugle, to je inače najjači zvuk ikada proizveden na Zemlji. Na Indonežanskim ostrvima od posledica erupcije stradalo je preko 40.000 ljudi.

Vlulkana Chaiten u Čileu koji je nedavno eruptirao